Rin Yamashita, Ιαπωνία (1857-1939): Η Ιαπωνέζα ζωγράφος, καταγώμενη από οικογένεια Samurai, η οποία βαπτίστηκε Ορθόδοξη Χριστιανή από τον Άγιο Νικόλαο Κασάτκιν, Φωτιστή της Ιαπωνίας (+1912)

http://faithbookorthodoxy.wordpress.com

FAITHBOOK – ORTHODOXY

 

Rin Yamashita, Ιαπωνία (1857-1939): Η Ιαπωνέζα ζωγράφος, καταγώμενη από οικογένεια Samurai, η οποία βαπτίστηκε Ορθόδοξη Χριστιανή από τον Άγιο Νικόλαο Κασάτκιν, Φωτιστή της Ιαπωνίας (+1912)

Η Rin Yamashita γεννήθηκε το 1857 σε μία φτωχή οικογένεια Samurai στην πόλη Kashima της Ιαπωνίας. Σαν μικρό κορίτσι, της άρεσε η γλυπτική και η ζωγραφική. Όταν η Rin ήταν 16, πήγε στο Tokyo να σπουδάσει ζωγραφική. Εκεί συνάντησε τον Άγιο Νικόλαο Κασάτκιν τον Φωτιστή της Ιαπωνίας (+1912) και ενδιαφέρθηκε σοβαρά για την Ορθόδοξη Πίστη. Μερικοί από τους Ιάπωνες φίλους της στο Tokyo ήταν Ορθόδοξοι Χριστιανοί. Η Rin βαπτίστηκε και της δόθηκε το Ρωσικό όνομα Irina (Rin).

Η Irina αγάπησε την Ρωσική τέχνη, ειδικά το έργο του Ivan Kramskoy ο “Χριστός στην Έρημο”.

Εκείνο τον καιρό, η Ορθόδοξη Εκκλησία στο Tokyo δεν είχε Ι. Εικόνες και υπήρχε ανάγκη για μία σχολή αγιογραφίας. Ο Επίσκοπος Άγιος Νικόλαος Κασάτκιν είδε πόσο ταλαντούχα ήταν η Irina και την έστειλε στην Αγία Πετρούπολη να σπουδάσει αγιογραφία.

Το κλίμα της Αγίας Πετρούπολης ήταν πολύ δύσκολο για την Irina και ήταν συχνά άρρωστη. Όμως ήταν καλή μαθήτρια και μάθαινε γρήγορα. Το αγαπημένο της μέρος στην Αγία Πετρούπολη ήταν το Μουσείο Hermitage.

Ο Άγιος Νικόλαος Κασάτκιν έστελνε γράμματα στην Irina για να την ενθαρρύνει. Έλεγε στην Irina πως θα γίνει μία εξαιρετική αγιογράφος.

Το 1883 η Irina επέστρεψε στην Ιαπωνία. Ζωγράφισε Ι. Εικόνες για την Εκκλησία και δίδαξε πολλούς μαθητές. Με την βοήθεια της, πολλοί Ιάπωνες έμαθαν να κατανοούν και να αγαπούν την Ρωσική παράδοση και τέχνη. Η Ι. Εικόνα της Θεοτόκου που ζωγράφισε δόθηκε στον Τσάρο Νικόλαο τον Β´ όταν αυτός επισκέφτηκε την Ιαπωνία το 1891.

Η Irina πέθανε το 1939. Δυστυχώς, πολλές Ι. Εικόνες που σχεδιάστηκαν από την Irina Yamashita χάθηκαν σε έναν σεισμό. Η Ι. Εικόνα της Θεοτόκου που δόθηκε στο Τσάρο Νικόλαο τον Β´ φυλάσσεται σήμερα στο Μουσείο Hermitage.

Πηγή:

http://orthodoxy-rainbow.blogspot.com

http://orthodoxy-rainbow.blogspot.com/2019/02/blog-post_10.html

ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΚΕΛΤΙΚΗ ΚΑΙ ΑΓΓΛΟΣΑΞΟΝΙΚΗ ΕΚΚΛΗΣΙΑ

 

Advertisements

Rin Yamashita, Japan (1857-1939): From Samurai family to Orthodox Christianity by Saint Nickolas Kasatkin the Enlightener of Japan (+1912)

http://conversionstoorthodoxy.wordpress.com

CONVERSIONS TO ORTHODOXY

Rin Yamashita, Japan (1857-1939): From Samurai family to Orthodox Christianity by Saint Nickolas Kasatkin the Enlightener of Japan (+1912)

Rin Yamashita was born in 1857 in a poor Samurai family in the town of Kashima, Japan. As a little girl, she loved drawing and sculpting. When Rin was 16, she went to Tokyo to study art. There she met Saint Nicholas Kasatkin the Enlightener of Japan (+1912)  and became seriously interested in the Orthodox faith. Some of her Japanese friends in Tokyo were Orthodox Christians. Rin converted to Christianity and was given the Russian name Irina.

Irina loved Russian art, especially Ivan Kramskoy’s painting Christ in the Desert.

At that time, the Orthodox Church in Tokyo did not have icons, and there was need for an icon-painting school. The Bishop Saint Nicholas Kasatkin of Japan  saw how talented Irina was and sent her to Saint Petersburg to study iconography.

The climate of Saint Petersburg was very difficult for Irina, and she was often ill. But she was a good student and learned well. Her favourite place in Saint Petersburg was the Hermitage.

Saint Nicholas Kasatkin sent letters to Irina to encourage her. He told Irina that she would become a wonderful painter.

In 1883 Irina returned to Japan. She painted icons for the church and taught many students. With her help, many Japanese people learned to understand and love Russian culture and art. Her icon of the Theotokos was given to Tsarevich Nicholas, future Saint Tsar Nicholas II, when he visited Japan in 1891.

Irina died in 1939. Sadly, many icons painted by Irina Yamashita were lost in an earthquake. Her icon of the Theotokos presented to Tsar Nicholas II is now kept in the Hermitage.

Source:

http://www.englishforrussianorthodox.com/rin-yamashita

ENGLISH LANGUAGE STUDY FOR RUSSIAN ORTHODOX LEARNERS

Рин Јамасито (Rin Yamashita), јапанска сликарка и иконописац православне вере ╰⊰¸¸.•¨* Serbian

http://heavenonearthorthodoxy.wordpress.com

HEAVEN ON EARTH – ORTHODOXY

Рин Јамасито (Rin Yamashita),

јапанска сликарка и иконописац православне вере

Рин Јамасито (16. јун 1857 – 26. јануар 1939) била је јапанска сликарка и иконописац православне вере.

Младост

Рин Јамасито рођена је 16. јуна 1857. године у сиромашној самурајској породици из Касаме, Јапан. У петнаест година напустила је кућу и упутила се у престоницу. Покушаји родитеља да је врате кући остали су без резултата. Мајка јој је помогла да се упише у традиционалну школу јапанске уметничке гравуре. Наставник јој је био чувени Кунитика Тоехара, један од последњих учитеља јапанског стила. Међутим, начин учења јој није одговарао. Ученици су више времена проводили у раду на пољу или у кухињи него у учењу. Због тога се све више интересовала за европску уметност. Године 1876. пријавила се на конкурс за уметничку школу на Технолошком факултету. Била је примљена. У тој школи се, по први пут у Јапану, изучавала европска техника сликања уљаним бојама. Ринин предавач био је Антонио Фонтанези.

Познанство са Николајем Јапанским

У уметничкој школи Рин је упознала Масако Јамамуру. Масако је била православне вере и успела је да и Рин заинтересује за православље. Преко Масако, Рин је упознала Николаја Јапанског, њеног духовног оца кога ће Руска православна црква касније канонизовати. Николај Јапански је крстио Рин 1878. године. Рин је добила крштено име Ирина.

Николај је успео да Рин нађе посао у иконописачкој радионици женског манастира у Петрограду. Године 1881. Рин је стигла у Европу и посетила Цариград. Обишла је и храм Аја Софија.

Боравак у Русији

У Петрограду Рин је доста времена проводиа у музеју Ермитаж где је имала прилике да види ремек-дела европског сликарства. То ју је инспирисало да се сва посвети иконописању. У томе јој је подршку, преко писама, пружао Николај Јапански. Међутим, године 1883. Ирина се разболела и била је приморана да се врати у домовину. На то ју је саветовао и Николај. У Токију се преселила у близину Православне мисије. У иконописачкој радионици провела је 35 година. Године 1918, након смрти Николаја Јапанског, вратила се у родно место. Умрла је 1939. године.

Заоставштина

Рин Јамасито насликала је између 100 и 250 православних икона. Велики број њих уништен је у земљотресу који је погодио Јапан 1923. године и у Другом светском рату. Икона „Вазнесење Христово“ поклоњена је руском цару Николају ΙΙ Романову током његове посете Јапану. Цар ју је држао у Зимском двору. Данас се икона налази у музеју Ермитаж.

Wikipedia

Рин Ямасита (Rin Yamashita) – первая японская иконописица ╰⊰¸¸.•¨* Russian

http://textsorthodoxy.wordpress.com

TEXTS – ORTHODOXY

Рин Ямасита (Rin Yamashita) – первая японская иконописица

Рин Ямасита (яп. 山下りん, в крещении Ирина; 16 июня 1857, Касама — 26 января 1939, Касама, Япония) — первая японская иконописица.

Биография

Родилась 16 июня 1857 года в Касаме в небогатой самурайской семье.

С раннего детства имея склонность к рисованию, в 1872 году направилась в Токио для обучения живописи. Рано лишилась отца, девочка с разрешения матери начала заниматься традиционным японским искусством — гравюрой «укиё-э», а одним из её наставников был Тоёхара Кунитика. Чуть позже художница пробовала себя в европейской живописи, которая после буржуазной революции Мэйдзи, завоевывала популярность и теснила национальные японские школы.

В 1876 году, победив в трудном конкурсе, поступила в Школу искусств при Технологическом колледже, где впервые в Японии было введено обучение европейской масляной живописи, а преподавателем был последователь барбизонской школы, итальянец Антонио Фонтанези[en]. В период обучения состоялось её знакомство с принявшей православие Масако Ямамура, которая в свою очередь познакомила Рин с русским миссионером архимандритом Николаем (Касаткиным). В 1878 году Рин была крещена с именем Ирина, а одной из первых её работ на религиозную тему стал эскиз к обложке журнала «Сэйкё симпо» («Православный вестник»), который издавала православная миссия в Токио.

В 1879 году, архимандрит Николай, будучи в России, согласовал для японки Масако Ямамура стажировку в иконописной мастерской Новодевичьего Воскресенского монастыря в Петербурге, но так как девушка вышла замуж, в Санкт-Петербург была направлена Рин Ямасита. По дороге в Россию, Рин посетила храм Святой Софии в Константинополе, а в Александрии впервые надела европейское платье. Она прибыла в Петербург в марте 1881 года и стала первой женщиной-японкой, приехавшей учиться в Россию.

Хотя в мастерской Воскресенского монастыря ориентировались на письмо в «греческом стиле», среди учителей был также ректор Императорской Академии художеств Фёдор Иванович Иордан, который привил Рин уважение к западному искусству. Молодая японская иконописица посещала Эрмитаж, делая копии с работ известных западноевропейских мастеров, а влияние Ф. И. Иордана сказывалось на её творчестве до конца жизни.

Весной 1883 года, из-за проблем со здоровьем, конфликтной ситуации с игуменьей Воскресенского монастыря Евстолией, запрещавшей девушке посещать Эрмитаж, а также неудачного эпизода в личной жизни, художница выехала в Японию, где поселилась в Токио при православной миссии. Поддержку иконописице, проработавшей при храме до 1918 года, оказывал начальник миссии Николай (Касаткин), ласково называвшей её «наша иконописица Ирина Петровна». После смерти епископа, Рин вернулась в свой родной город Касама.

Скончалась 26 января 1939 года.

Творчество

В настоящее время по разным оценкам известно от 100 до 250 произведений Рин Ямаситы. Иконы художницы находятся в кафедральном соборе Воскресения Христова в Токио, а также в других православных храмах, расположенных главным образом в северной части Японии. Часть её произведений, и среди них лучшие, погибли во время токийского землетрясения 1923 года и во время второй мировой войны.

В собрании Государственного Эрмитажа, сохранилась единственная, находящаяся на территории России, икона «Воскресение Христово» кисти Рин Ямаситы, подаренная наследнику российского престола Николаю Александровичу в 1891 году во время его посещения Японии. Знаменитым мастером Ясудзи Такаи для иконы был изготовлен деревянный оклад в японском стиле. Первоначально икона находилась в покоях императора в Аничковом дворце, а после коронации перенесена в Зимний дворец.

До настоящего времени в Японии сохраняется высокий интерес к творчеству первой японской иконописицы, проводятся выставки работ художницы, выходят книги, статьи, фильмы, телепрограммы.

Wikipedia

Rin Yamashita (1857-1939) – Eiconograffwr benywaidd a anwyd yn Kasama, Japan ╰⊰¸¸.•¨* Welsh

http://easternorthodoxchurch.blogspot.com

EASTERN ORTHODOX CHURCH

Eiconograffwr benywaidd a anwyd yn Kasama, Japan oedd Rin Yamashita (16 Mehefin 1857 – 26 Ionawr 1939).

Bu farw yn Kasama ar 26 Ionawr 1939.

Wikipedia

アンドロニク ニコリスキイ St Andronik Nikolsky of Kyoto, Japan (+1918)

http://orthodoxweb.blogspot.com

ORTHODOX WEB

アンドロニク ニコリスキイ

St Andronik Nikolsky of Kyoto, Japan (+1918)

アンドロニク(修道誓願前の姓:ニコリスキイ、Andronik (Nikolsky)、1870年8月13日(ユリウス暦の8月1日) – 1918年6月20日 (ユリウス暦の7月7日)は、ロシア正教会と日本正教会の主教。正教会で聖人。日本正教会では初代京都の主教でもあった事から、「ペルミの神品致命者聖アンドロニク」の称号のほかに「初代京都の主教聖アンドロニク」の名でも呼ばれる。
ロシア革命時に、生き埋めの上で銃殺され致命した事で知られる。

生涯

1870年8月1日、ヤロスラヴリ教区のムィシュキン村(Myshkin)に生まれる(俗名:ウラジーミル・ニコリスキイ)。父は輔祭。
1891年にヤロスラヴリ神学校を卒業すると、モスクワ神学大学に入学。在学中の1893年8月1日に修道士となり、アンドロニクの修道名を授かる。1895年7月22日、修道司祭に叙聖された。その後、クタイシの神学校に赴任する。1898年には1年弱の期間、来日して日本正教会での修道司祭の任にあった。1900年には掌院に昇叙された。

京都の主教として

1906年11月、ロシア正教会の聖務会院によってニコライ・カサートキンを輔佐する主教として、来日経験のあるアンドロニクを選ぶ決定がなされた事により、掌院アンドロニクは京都の主教に叙聖された。叙聖式はアレクサンドル・ネフスキー大修道院の大聖堂で行われた。

1907年3月8日、京都正教会の司祭シメオン三井道郎が出迎える敦賀港に入港。1907年4月7日の生神女福音祭は京都正教会(生神女福音聖堂)で司祷している。

同年4月下旬には「京都の主教」のタイトルではあるが大阪を常任地とする決定を東京滞在中に行った(常任地をタイトルと違う場所に設定する事は正教会ではあまり珍しく無い)。聖枝祭、受難週、復活大祭、光明週間、フォマの主日を大阪正教会で司祷している。しかしながら体調の悪化により滞在僅か3ヶ月で6月中旬にロシアに帰国した。

ロシア革命により致命

帰国後10年間、1898年に共に来日した経験のあるセルギイ・ストラゴロツキイと共にロシア正教会の中枢で活躍したが、ロシア革命によって無神論を掲げ宗教弾圧を行うボリシェヴィキが政権を握るとロシア正教会は大弾圧を蒙った。
大主教アンドロニク(1918年4月にアンドロニクは大主教に昇叙されていた)は1918年6月22日、ヴェーチェーカーによりペルミの森で自ら掘らされた墓穴に生き埋めにされた上で銃殺され致命した。47歳であった。

列聖

2000年8月にロシア正教会はアンドロニクを新致命者の一人として列聖。列聖式には日本正教会から、首座主教である全日本の府主教ダニイル主代郁夫と、東日本の主教セラフィム辻永昇が陪祷した。2004年2月には京都正教会に聖アンドロニクのイコンが、京都正教会の制作依頼によりモスクワから届けられている。

Wikipedia

Saint Andronik Bishop of Kyoto (Japan) and Perm (Russia), Hieromartyr in Russia, from Povodnevo, Yaroslavl, Russia (+1918)  – June 4, June 6, June 7 and July 7

http://saintsbookorthodoxy.wordpress.com

SAINTS BOOK – ORTHODOXY

Saint Andronik Bishop of Kyoto (Japan) and Perm (Russia), Hieromartyr in Russia, from Povodnevo, Yaroslavl, Russia (+1918)

June 4, June 6, June 7 and July 7

Archbishop Andronik (August 1, 1870 – July 7, 1918), was a bishop in the Russian Orthodox Church and a saint, glorified as Hieromartyr Andronik, Archbishop of Perm in 2000.

Archbishop Andronik was born as Vladimir Nikolsky, on August 1, 1870, in Povodnevo, a village in Myshkin uyezd, Yaroslavl diocese. His father was a deacon in the Russian Orthodox Church. After he finished his studies at the Yaroslavl Seminary in 1891, he entered the Moscow Theological Academy. On August 1, 1893, during his studies in Moscow, he was tonsured a monk and given the religious name of Andronik. He was ordained to the diaconate on August 6 of that same year. On July 22, 1895, he was ordained as a priest.

From 1895, Andronik was assigned first to the theological seminary of Kutaisi in Georgia and then at the seminary at Ardon as inspector and instructor.

In 1897, Andronik was assigned as a member of the Russian Orthodox mission to the Empire of Japan, under Bishop Nikolai (Kasatkin), later glorified as St. Nicholas of Japan, to assist him in his missionary work, which he began 1861. Hieromonk Andronik was very surprised by this assignment and felt inadequate for the position, but ultimately he accepted it as God’s will. His journey began in St. Petersburg, on September 21, 1897, and continued from Odessa with Archimandrite Sergius (Stragorodsky) on October 26. Traveling through European countries and the United States, they arrived in Japan on December 26. He wrote and published a book about this journey, A Missionary Journey to Japan (published in Kazan, Russia in 1899).

On November 5, 1906, Andronik was consecrated as the first Bishop of Kyoto, which became the seat of the West Japan Diocese of the Japanese Orthodox Church. Although Bishop Andronik was the bishop of Kyoto, he lived in Osaka which, while it then was the second largest city in Japan, was also where most of Orthodox faithful lived. After he arrived in Osaka, he began to feel ill and found performing his duties difficult. After serving in Osaka for three months, he asked leave to resign and to depart from Japan. On May 27, 1907, he left Japan and returned to Russia. There, he was assigned on October 26 to be the deputy to Bishop Eulogius of Kholm. In 1908, he was assigned bishop of Tikhvin in Novgorod diocese.

On July 30, 1914, Andronik was appointed bishop of Perm and Solikamsk. Eleven days before, on July 19, World War I began. As the war progressed, he worked energetically for one and a half million inhabitants and 570 churches in this region.

In summer 1916, Andronik traveled to the Imperial Russian Army headquarters outside St. Petersburg where Tsar Nicholas II was leading the army. The purpose of this trip was to warn the Tsar about Rasputin. However, the Tsar would not take him seriously and his trip failed. But Nicholas II was pleased with the gift Bishop Andronik gave him on behalf of the people, a pair of soldier’s boots that the province of Perm provided the army.

In 1917, Andronik became Bishop of Perm and Kungur, and became one of the seven hierarchs in the pre-conciliar synod preparing for the Local Council of the Russian Church in Moscow. He was very active throughout the council, from August 1917 until April 1918, which was the end of the second session of the Council. As the agitation of the Bolshevik take-over intensified on January 25, 1918, Bishop Adronik made a written appeal to the faithful to defend the heritage of the Church from the aggressors and looters as attacks became more frequent.

Andronik was a firm supporter of the Tsar. From his point of view, it was God’s will that the anointed Tsar should reign over the empire; hence, the monarchy was an appropriate governmental system for Christians. But this did not mean he supported tyranny: the Tsar should listen to his people, and the monarch and the people should come to peace.

In February, in the Perm region, the Bolsheviks began to loot churches and monasteries. When the second session of the Council ended, Andronic returned to Perm. Patriarch Tikhon had elevated him to archbishop on April 25, Palm Sunday. On Holy Thursday, April 16, the Bolsheviks carried out a search of his residence. He remained calm and continued the services of Holy Week and Pascha (Easter).

The Bolshevik authorities increased pressure on the church in the following weeks. Finally Archbishop Andronik was arrested at midnight on July 4. In response, the clergy in Perm went on strike from the night he was arrested until July 13, halting all divine services in the region except baptism and the last rites for the dying. There are various accounts of his death. The apparently most consistent says that on July 7, 1918 he was taken to the forest and forced to dig his own grave. After lying down in it, he was covered with earth and shots were fired into the dirt.

In 2000, the Russian Orthodox Church glorified him as Hieromartyr Andronik, Archbishop Of Perm, one of the Russian New Martyrs and Confessors. His feast day is July 7.

Source: Wikipedia